23. januar 2023 – Prilično nezapaženo prošla je prošlonedeljna odluke Vlade o donetoj uredbi kojom se i u ovoj godini produžava naplaćivanje naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije. Naime, važnost prethodne uredbe koja je to regulisala istekla je poslednjeg dana prethodne godine, pa ako se neko i ponadao da će možda zaboraviti da je obnove, to očigledno nije slučaj.
Tom posebnom naknadom, kako se navodi u uredbi, obezbeđuju se novčana sredstva iz kojih Elektrodistribucija Srbije, kao garantovani snabdevač, isplaćuje podsticaje povlašćenim i privremeno povlašćenim proizvođačima za troškove proizvodnje i balansiranja električne energije, a predviđeno je, naravno, da je finansiraju građani kao potrošači struje.
Uredba za 2023. godinu predviđa da ta posebna naknada iznosi 0,801 dinar po kilovatsatu, a povećana je 1. avgusta 2022. godina sa 0,437 dinara po kilovatsatu na sadašnji iznos.
Mada ne izgleda kao neki veliki procenat, pa i neka velika para, kada se to pomnoži sa brojem potrošača, a ima ih, po priznanju same EDS, više od 3 miliona i 700 hiljada, dobije se zanimljiv iznos. Jer, kao što možete da vidite na ovom računu za decembar, čak i da uzmemo da je ta potrošnja od 380 kilovatsati neka prosečna zimska, a nije, naknada je veće d 300 dinara.
Da je to jedino što opterećuje račun za struju ni po jada. Pre nego što uopšte počnu da vam računaju potrošnju tu je stavka „obračunska snaga“. U Udruženju za zaštitu potrošača Prosperitet smatraju da Elektrodistribucija, koja je državno preduzeće, samo naplatom troška obračunske snage svojim potrošačima naplati oko 12,5 miliona evra mesečno, a da im pri tome ne proda nijedan kilovat-čas struje.
Da se vratimo računu. Na sabrana ta dva iznosa, obračunska snaga i potrošnja, ide i trošak garantovanog snabdevača, ma šta to značilo. Pre no što vam se na to obračuna akciza (!) i PDV tu je još i „naknada za unapređenje energetske efikasnosti“, a posle dođe još taksa za javni servis, ’oće reći pretplata za RTS. Kada se sve sabere, na utrošak struje koji bi trebalo da košta oko 3.000 dinara, kakav je primer na našem računu, za ove razne stavke treba još oko 1.500! K’o u narodnoj pesmi, pola pije pola Šarcu daje, s tim to je ovde nevolja ta da su potrošači ti koji poje i Marka – EPS i sve ove ostale šarce.